Scenario i režija: Nenad Čolić

Igraju: Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović, Marko Potkonjak

Dizajn scenografije i kostima: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović

Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić

Tekst: F.M. Dostojevski: odlomci iz romana „Braća Karamazovi“ i pisana i usmena svedočenja ljudi koji su preživeli Holokaust

Muzika: Muzika sefardskih i aškenaskih Jevreja i jevrejska religijska muzika, Lou Reed: “Perfect Day

Produkcija: PLAVO pozorište – pozorišna laboratorija

Premijera: BIGZ, Beograd, 13. april 2014.

 

„Blaženi su gladni i žedni pravde…“

Ahasverusov dan je događaj koji se temelji na  srednjovekovnim legendama o Jevrejinu koji nije verovao u Hrista i koji ga je ismevao. Isus mu je rekao da će ga zbog toga pogoditi kletva po kojoj nikad neće umreti, štaviše, zauvek će lutati svetom. On je tako postao proklet za svoj greh, ali istovremeno i svedok postojanja samog Hrista koga  je sreo i čije ime i kaznu mora da nosi do Sudnjeg dana. Ahasverusov dan je dan pobede pravde nad  slobodom. Običaj je da se toga dana oslobodi jedan zatvorenik, a ko će to biti odlučuje narod. Jedne godine baš na taj dan pojavio se Spasitelj. Ali da li je taj čovek koji je došao zaista bio On, da li je to zaista bio Spasitelj ili je to bio samo privid Njegov. Bilo kako bilo, legenda ide dalje.

Strašni i mudri duh, veliki duh samouništenja i nebitka, govorio je sa Hristom u pustinji i savetovao ga je da pretvori kamenje u hlebove pa će za njim poći ljudi kao stado. Ali Hrist ga nije poslušao, jer nije hteo da čoveka liši slobode, On je žudeo za slobodnom ljubavlju i na tome je zasnovao svoj podvig. A Ahasverus je jedan  pravdoljubivi Jevrejin koji je željan odmazde. On više ne može da podnese stradanje ovog sveta i međusobno uništavanje ljudi u ratovima i raznim drugim strahotama. A onda, tu je još i Holokaust,  izvršen nad njegovim narodom u poslednjem velikom ratu u kome je ubijeno preko šest miliona ljudi i sa kojim Ahasverus uopšte ne zna šta mu je činiti. I zbog toga on odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke. On se pridružuje onima koji su rešili da isprave „podvig Njegov“ i pretvore kamenje u hlebove. Oni će tim hlebom nahraniti ljude kako bi mogli od njih da traže vrlinu i kako bi ljudi konačno prestali da uništavaju jedni druge na sve strane.

proživeli i sopstvenu smrt. Kreten je onaj koji prešao granicu koja se ne sme preći i od njega svi zaziru. Niko ne saoseća

Na taj način Ahasverus i njegovi ljudi će čoveka lišiti slobode koju je on dobio od Hrista, jer je to preveliki dar koji ljudska priroda ne može da izdrži. Tako čovek  više neće biti slobodan da čini zločine i druge strašne stvari kao nekada kada je to mogao da radi jer mu je to dozvoljavala Njegova sloboda. Nešto slično tome jednom je rekao i Dostojevski: „Daj slobodu slabom čoveku – sam će je svezati, nazad vratiti“.

Ahasverus ne može da se oslobodi senki užasa koje Holokaust sobom nosi, a ne može ni da nastavi sa njima da živi. U tome i jeste suština njegove patnje. Njemu treba odmazda inače će uništiti sebe. On ne može da prestane da se pita zašto se to dogodilo? I kako je nešto kao što je Holokaust uopšte moglo da se dogodi? I ko je za to odgovoran? Da li je za to odgovoran jedan čovek? Ili je za to odgovorno celo čovečanstvo? Ili je odgovoran sam jevrejski narod? Ili je možda odgovoran On, možda je odgovoran baš On, Spasitelj? O, da, osvedočeni nevernik, Ahasverus, misli da je odgovoran baš Spasitelj, koji je dao čoveku slobodu da tako nešto učini. I zato Ahasverus ima nameru da ga uhapsi i osudi na smrt. Ali pre toga Ahasverus želi da obavi jedan razgovor sa Spasiteljem u kome će mu ispričati par istinitih pričica o ljudima koji su stradali u Holokaustu. U tome će mu pomoći jedan fenomen koji se zove Kreten. Kreten je jedan od mnogobrojnih naziva za ljude u koncentracionim logorima koji su odustajanjem od borbe za sopstveni život videli i sa Kretenom i niko ne oseća simpatiju prema njemu. Kreten je bio univerzalni prizor onoga što se mora izbeći, jer su u njegovom izobličenom licu svi u logoru prepoznavali sami sebe. U svemu tome učestvuje i jedan poznati  ubica i razbojnik koji se zove Baraba, koga je jevrejski narod oslobodio i na taj način omogućio da Isus bude razapet.

Analogija predstave Aasverusov dan sa čuvenom Pobunom i Legendom o Velikom inkvizitoru F.M. Dostojevskog iz njegovog romana Braća Karamazovi, naravno nije ni malo slučajna. Naprotiv, ona ima za cilj da zaokruži tu paradigmu neutažive čovekove potrebe za pravdom još ovde na zemlji, a ne negde tamo u budućnosti, u nekoj budućoj večnoj harmoniji. To je pravda u kojoj će ljudi biti srećni i neće više uništavati jedni druge kao što su to činili kada su bili slobodni da tako nešto čine jer im je to dozvoljavala Njegova sloboda. To je ona ista pravda za koju se odlučuje Veliki inkvizitor u ime spasenja i budućnosti svih ljudi, a ne samo jakih i izabranih, napuštajući Hrista posle mnogo godina žrtvovanja u Njegovo ime. To je ona ista pravda za kojom žudi Ivan Karamazov kada razgovara sa svojim bratom Aljošom. To je ona  ista pravda koja mami konačno i samog Dostojevskog tokom čitavog njegovog života, a ne odoleva joj ni Ahasverus u ime šest miliona svojih nevinih sunarodnika koji su stradali u Holokaustu. Ahasverus ide čak i korak dalje. Ahasverus trijumfalno proslavlja svoj dan, dan pobede pravde nad slobodom i na kraju, ipak sve oprašta Hristu, Spasitelju, ako je to uopšte bio On, ako je to zaista bio Spasitelj, ili je to bio samo privid Njegov. Bilo kako bilo, Ahasverus nastavlja da čeka svog pravog mesiju, a Spasitelja pušta da slobodno ode i da se više nikada ne vrati.

Holokaust nad jevrejskim narodom u II svetskom ratu, jedan je od najvećih smišljeno i planirano izvedenih zločina u istoriji čovečanstva. Danas postoje oni koji tvrde da se Holokaust nije ni dogodio, ili ako se i dogodio, da sve to nije bilo tako strašno kao što pričaju. Vreme prolazi i razumljiva je tendencija ljudske prirode ka relativizaciji stvari i događaja. Stravične i ružne slike blede, čovek želi nove i lepe slike. Ali, nažalost, Holokaust se dogodio. I ako nešto možemo da učinimo, da se ne bi ponovio, možemo da iskoristimo svaku priliku da skrenemo pažnju da se dogodio. Predstava Ahasverusov dan ima za cilj da iskoristi ovu priliku.

 „Jer sveopšte pravde ovde biti neće…

Inače zašto žudeti? Sit i napojen ne žudi.“