Predstava je bazirana na ličnim iskustvima članova pozorišta inspirisanih životom i delom Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Scenario i režija Nenad Čolić

Učestvuju Ranko Trifković, Maša Jelić, Dejan Stojković, Marko Potkonjak, Jelena Martinović, Nenad Colić

Scena i kostim Ivana Čolić

pr manager Dubravka Vujinović

Fotografija Milanka Balaban

Tekst i literatura  F. M. Dostojevski – “Zapisi iz podzemlja”, “Braća Karamazovi”, “Krotka”, “San smešnog čoveka”, “Netočka Nezvanova”, “Dnevnik pisca”, “Beleške”, “O umetnosti”; M. Cvetajeva – “Žena ženama”; N. A. Berđajev – “Duh Dostojevskog”; V. V. Rozanov – “Legenda o Velikom inkvizitoru”; Z. Saramandić – “F. M. Dostojevski kao prorok”; R. A. Artur i B. Fosi – “Sav taj džez”

Muzika songovi Bulata Okudžave, Enrika Masijasa i muzika iz filma “Sav taj džez”

Pomogli Skupština grada Beograda – Sekretarijat za kulturu

Produkcija Plavo pozorište

Negacija je nešto neophodno jer bi se čovek bez toga na zemlji zatvorio i sakrio kao stenica. Potrebno je negirati zemaljsko da bi čovek bio neograničen, beskonačan. Hristos, čovekov najuzvišeniji ideal doneo je negaciju zemaljskog i zbog toga njega niko nije mogao da ponovi.

F. M. Dostojevski

Ništa na svetu nema ni početka ni kraja.

Čudo vaskrsenja priređeno nam je baš zato da bi nas iskušavalo, ali u njega treba verovati, jer iskušenje ( da se prestane verovati) i jeste mera vere.

Sreća nije u sreći već u njenom dostizanju.

Ateizam je aristokratska bolest, bolest visokog obrazovanja i visokog duhovnog razvoja, prema tome, mora biti odvratna narodu.

Nacionalnost nije ništa drugo nego ličnost naroda. Narod koji je postao nacija prerastao je detinjstvo.

Slobodnu istinu, a ne nominalnu. Do đavola sa republikom ako je ona despotija.

Zar je moguće da je nezavisnost misli, makar i najmanja, tako teška?

Žena se rađa kao aristokratkinja, ako je samo moralno toga dostojna, ravna je svima – ravna je kraljevima.

Laž još od početka veka. Laž u časopisima, laž još od Kaina i samo se laž i razmetala.

Postoje li đavoli? Nikada nisam mogao da predstavim sebi satanu. Jov. Mefistofel. Svedenborg. Zlonamerni ljudi…

Ja neću i ne mogu da verujem da je zlo normalno stanje čovekovo.

Umesto da brinemo o samoj stvari mi se prepiremo oko toga ko više zna i ko je više knjiga pročitao. Ja znam a ti ne znaš, ja sam tu knjigu čitao, a ti nisi. Ja nemam ništa protiv knjiga koje vi čitate. Primenjujte ih u praksi, popularišite ih, ali nemojte se samo radovati da ih jedino vi poznajete. Hrist, na primer, nije tako postupao.

Ljudi od nauke; ali ljudi od nauke ne mogu da iscrpu sve. Nikakva nauka ne može da izgradidruštvo ako nema zahvalnog materijala – živog života i dobre volje da se živi čestito i u ljubavi.

Komunizam je nastao iz hrišćanstva, iz uzvišenog gledanja na čoveka, ali umesto ljubavi, oni koji nisu voljeni, uzimaju motke i hoće da uzmu ono što su im branili oni koji ih nisu voleli.

Odsustvo Boga se ne može zameniti ljubavlju prema čovečanstvu, jer bi čovek odmah mogao da se pita: zbog čega bih ja voleo čovečanstvo.

Šekspir je pesnik očajanja. Gde je izmirenje? Bilo je u veri, ali vera je izgubljena, u čemu je onda, gde je taj mravinjak?

Reč Ja je nešto do te mere značajno da će biti apsurdno ako se bude izgubila. Nisu za to potrebni nikakvi dokazi, svaki je dokaz nedovoljan – neadekvatan. Ideja da Ja ne može umreti se ne dokazuje, to se odeća – to se oseća kao živi život. Moj palac je živ i ja ne mogu da poreknem njegovo postojanje. Isto je to i sa Ja, kada jednom priznaš: ja postojim, ja ne mogu da dopustim pomisao da ja neću biti, ne mogu nikako.

Hrišćanstvo je dokaz da čovek može da primi Boga u sebi. To je najveća ideja i najveća slava do koje je čovek uopšte mogao stići.

Život je lep i treba sve učiniti tako da to može da potvrdi svako na zemlji .

Hristos je Bog onoliko koliko je to zemlja bila u stanju da posvedoči.

Pravac. Moj pravac je u onome za šta se ne dobijaju činovi.

Čovek živi od dobrog primera.

Mi se umetnošću bavimo naročito zato da bismo pokazali svoje poštovanje prema organskim manifestacijama života duha.

F. M. Dostojevski

Turgenjev je kompletan obrok, Tolstoj je kompletan obrok i desert, a Dostojevski je kompletan obrok, vitamini i pšenične klice.

Vudi Alen