Glumci: Dejan Stojković, Maša Jelić, Marko Potkonjak, Jelena Martinović
Dizajn scene i kostima: Ivana Čolić
Operativni direktor: Dubravka Vujinović
Fotografija: Danilo Mijatović
Premijera: 15. novembar 2011. Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd
Produkcija: Plavo pozorište
Tekst: F. Niče: „Tako je govorio Zaratustra“, Reg Dž. Holingdejl: „Niče: život i filozofija“
Muzika: Za koncert je korišćena muzika iz predstava PLAVOG pozorišta: „Oscar Wilde i Nepostojani Princ“ (2000), „Hipertrofija autoriteta“ (2001), „Sarcasticus“ (2002), „Dijalektika duše“ (2004) i „Ples sa ocem“ (2008) – The Rolling Stones, Enrico Macias, Bulat Okudžava, romska muzika, Son Cubano, Mary Hopkin.
„Mi smo pozorište koje voli da svira i peva – u svojim predstavama, na svojim godišnjicama, na tuđim godišnjicama, svojim prijateljima, poznatima i nepoznatima. To radimo zato što nas to zabavlja, zato što druge zabavlja, nekada zato što moramo, ali najčešće iz ljubavi. Muzika je utkana u osnovu našeg umetničkog koncepta. Živa muzika, muzika koja se peva ili uživo izvodi na sceni, integralni je deo našeg pozorišnog jezika. Muzika je polazište i ishodište svakog našeg stvaralačkog procesa. Naše predstave nastaju kao rezultat određene vrste komponovanja teatra kroz percepciju i senzibilitet muzike. A te muzike u našoj prošlosti ima mnogo. Svaki period rada bio je vođen nekim svojim zvukom. Zato smo rešili da jedan deo tog blaga ne završi u arhivi i poželeli smo da ga ponovo oživimo na sceni, da ga ponovo raspevamo i da mu nadenemo ime KONCERT DEKADENCIJE. Dok smo se prisećali melodija i ritmova čitali smo Ničea.
Nenad Čolić
„O ti, voljo moja! Čudo svake nužde, ti moja nužnosti.
Poštedi me male pobede.
Ti, odluko duše moje, koju zovem sudbinom!
Ti što si u meni! Iznad mene!
Zaštiti me i sačuvaj za Jednu veliku sudbinu.
I svoju poslednju veličinu, voljo moja,
sačuvaj za svoju zadnju – da bi mogla biti neumitna u pobedi!
Ah, ko nije podlegao svojojpobedi!“
Tako je govorio Zaratustra (Fridrih Niče)